Luki 17:1-17

¹I reče svojim učenicima: “Nije moguće da ne dođu sablazni, no jao onome po kom dolaze;

²je li s mlinskim kamenom o vratu strovaljen u more, korisnije mu je, nego da sablazni jednoga od ovih malenih.

³Čuvajte se!” “Pogriješi li tvoj brat, prekori ga; ako se obrati, oprosti mu.

⁴Pa ako se sedam puta na dan ogriješi o tebe i sedam se puta obrati tebi govoreći: 'Žao mi je!', oprosti mu.”

⁵Apostoli zamole Gospodina: “Umnoži nam vjeru!”

⁶Gospodin im odvrati: “Da imate vjere koliko je zrno gorušičino, rekli biste ovom dudu: 'Iščupaj se s korijenom i presadi se u more!' I on bi vas poslušao.”

⁷“Tko će to od vas reći sluzi svomu, oraču ili pastiru, koji se vrati s polja: 'Dođi brzo i sjedni za stol?'

⁸Neće li mu naprotiv reći: 'Pripravi što ću večerati pa se pripaši i poslužuj mi dok jedem i pijem; potom ćeš ti jesti i piti?'

⁹Zar duguje zahvalnost sluzi jer je izvršio što mu je naređeno?

¹⁰Tako i vi: kad izvršite sve što vam je naređeno, recite: 'Sluge smo beskorisne! Učinismo što smo bili dužni učiniti!'”

¹¹Dok je tako putovao u Jeruzalem, prolazio je između Samarije i Galileje.

¹²Kad je ulazio u neko selo, eto mu u susret deset gubavaca. Zaustave se podaleko

¹³i zavape: “Isuse, Učitelju, smiluj nam se!”

¹⁴Kad ih Isus ugleda, reče im: “Idite, pokažite se svećenicima!” I dok su išli, očistiše se.

¹⁵Jedan od njih vidjevši da je ozdravio, vrati se slaveći Boga u sav glas.

¹⁶Baci se ničice k Isusovim nogama zahvaljujući mu. A to bijaše neki Samarijanac.

¹⁷Nato Isus primijeti: “Zar se ne očistiše desetorica?