1Jahve zapovjedi velikoj ribi da proguta Jonu. Tri dana i tri noći ostade Jona u ribljoj utrobi.
2Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega.
3On reče: “Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi čuo glas.
4Ti me baci moru u dubine, i voda me opteče. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me.
5Pomislih: odbačen sam ispred očiju tvojih. Al' ipak oči upirem svetom Hramu tvojem.
6Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše,
7siđoh do korijena planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj.
8Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu.
9Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju.
10A ja ću ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit ću. Spasenje je od Gospoda.”
11Tada Jahve zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na obalu.
