1Još govori Elijuj i reèe:
2Misliš li da si pravo rekao: moja je pravda veæa od Božije?
3Jer si rekao: šta æe mi pomoæi, kaka æe mi biti korist, da ne griješim?
4Ja æu odgovoriti tebi i drugovima tvojim s tobom.
5Pogledaj nebo, i vidi; pogledaj oblake, kako su viši od tebe.
6Ako griješiš, šta æeš mu uèiniti? ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta æeš mu nauditi?
7Ako si pravedan, šta æeš mu dati? ili šta æe primiti iz ruke tvoje?
8Èovjeku kakav si može nauditi tvoja zloæa, i sinu èovjeèijemu pomoæi tvoja pravda.
9Vapiju od velikoga nasilja kojima se èini, i vièu na ruku silnijeh;
10A nijedan ne govori: gdje je Bog, stvoritelj moj, koji daje pjesmu noæu;
11Koji èini te smo razumniji od zvijerja zemaljskoga, i mudriji od ptica nebeskih.
12Tamo vièu s oholosti zlijeh ljudi, ali ne bivaju uslišeni.
13Jer Bog ne sluša taštine, i svemoguæi ne gleda na nju.
14Akamoli kad kažeš: ne vidiš to. Pred njim je sud; èekaj ga.
15A sada èim te gnjev pohodi, nije ništa, niti je gledao na sve što si uèinio;
16Zato Jov naprazno otvora usta svoja, i bezumno umnožava rijeèi.
