1A Sofar Namaæanin odgovori i reèe:
2Zar na mnoge rijeèi nema odgovora? ili æe èovjek govorljiv ostati prav?
3Hoæe li tvoje laži umuèkati ljude? i kad se ti rugaš, zar te neæe niko posramiti?
4Jer si rekao: èista je nauka moja, i èist sam pred oèima tvojim.
5Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,
6I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.
7Možeš li ti tajne Božije dokuèiti, ili dokuèiti savršenstvo svemoguæega?
8To su visine nebeske, šta æeš uèiniti? dublje je od pakla, kako æeš poznati?
9Duže od zemlje, šire od mora.
10Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko æe mu braniti?
11Jer zna ništavilo ljudsko, i videæi nevaljalstvo zar neæe paziti?
12Èovjek bezuman postaje razuman, premda se èovjek raða kao divlje magare.
13Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k njemu,
14Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,
15Tada æeš podignuti lice svoje bez mane i stajaæeš tvrdo i neæeš se bojati;
16Zaboraviæeš muku, kao vode koja proteèe opominjaæeš je se;
17Nastaæe ti vrijeme vedrije nego podne, sinuæeš, biæeš kao jutro;
18Uzdaæeš se imajuæi nadanje, zakopaæeš se, i mirno æeš spavati.
19Ležaæeš, i niko te neæe plašiti, i mnogi æe ti se moliti.
20Ali oèi æe bezbožnicima išèiljeti, i utoèišta im neæe biti, i nadanje æe im biti izdisanje.
