Luki 23:3-42

³A Pilat ga zapita: ti li si car Judejski? A on odgovarajuæi reèe mu: ti kažeš.

⁴A Pilat reèe glavarima sveštenièkijem i narodu: ja ne nalazim nikakve krivice na ovom èovjeku.

⁵A oni navaljivahu govoreæi: on buni ljude uèeæi po svoj Judeji poèevši od Galileje dovde.

⁶A Pilat èuvši za Galileju zapita: zar je on Galilejac?

⁷I razumjevši da je iz podruèja Irodova posla ga Irodu, koji takoðer bijaše u Jerusalimu onijeh dana.

⁸A Irod vidjevši Isusa bi mu vrlo milo; jer je odavno željeo da ga vidi, jer je mnogo slušao za njega, i nadaše se da æe vidjeti od njega kako èudo.

⁹I pita ga mnogo koje za što; ali mu on ništa ne odgovori.

¹⁰A glavari sveštenièki i književnici stajahu, i jednako tužahu ga.

¹¹A Irod osramotivši ga sa svojijem vojnicima, i narugavši mu se, obuèe mu bijelu haljinu, i posla ga natrag Pilatu.

¹²I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod meðu sobom; jer prije bijahu u zavadi.

¹³A Pilat sazvavši glavare sveštenièke i knezove i narod

¹⁴Reèe im: dovedoste mi ovoga èovjeka kao koji narod otpaðuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom èovjeku nijedne krivice što vi na njega govorite;

¹⁵A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je uèinio što bi zasluživalo smrt.

¹⁶Daklem da ga izbijem pa da pustim.

¹⁷A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednoga sužnja.

¹⁸Ali narod sav povika govoreæi: uzmi ovoga, a pusti nam Varavu;

¹⁹Koji bijaše baèen u tamnicu za nekakvu bunu uèinjenu u gradu i za krv.

²⁰A Pilat opet reèe da bi on htio pustiti Isusa.

²¹A oni vikahu govoreæi: raspni ga, raspni.

²²A on im treæi put reèe: kakvo je dakle on zlo uèinio? ja ništa na njemu ne naðoh što bi zasluživalo smrt; daklem da ga izbijem pa da pustim.

²³A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i glavara sveštenièkijeh.

²⁴I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.

²⁵I pusti onoga što iskahu, koji bješe baèen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.

²⁶I kad ga povedoše, uhvatiše nekoga Simona Kirinca koji iðaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.

²⁷A za njim iðaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim.

²⁸A Isus obazrevši se na njih reèe: kæeri Jerusalimske! ne plaèite za mnom, nego plaèite za sobom i za djecom svojom.

²⁹Jer gle, idu dani u koje æe se reæi: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.

³⁰Tada æe poèeti govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas.

³¹Jer kad se ovako radi od sirova drveta, šta æe biti od suha?

³²Voðahu pak i druga dva zloèinca da pogube s njim.

³³I kad doðoše na mjesto koje se zvaše košturnica, ondje razapeše njega i zloèince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve.

³⁴A Isus govoraše: oèe! oprosti im; jer ne znadu šta èine. A dijeleæi njegove haljine bacahu kocke.

³⁵I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu mu se govoreæi: drugima pomože, neka pomože i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božij.

³⁶A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat,

³⁷I govorahu: ako si ti car Judejski pomozi sam sebi.

³⁸A bijaše nad njim i natpis napisan slovima Grèkijem i Latinskijem i Jevrejskijem: ovo je car Judejski.

³⁹A jedan od obješenijeh zloèinaca huljaše na njega govoreæi: ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.

⁴⁰A drugi odgovarajuæi šutkaše ga i govoraše: zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuðen tako?

⁴¹I mi smo još pravedno osuðeni; jer primamo po svojijem djelima kao što smo zaslužili; ali on nikakva zla nije uèinio.

⁴²I reèe Isusu: opomeni me se, Gospode! kad doðeš u carstvo svoje.