14Ko poène svaðu, otvori ustavu vodi; zato prije nego se zametne, proði se raspre.
15Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
16Na što je blago bezumnome u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
17U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
18Èovjek bezuman daje ruku i jamèi se za prijatelja svojega.
19Ko miluje svaðu, miluje grijeh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
20Ko je opaka srca, neæe naæi dobra; i ko dvolièi jezikom, pašæe u zlo.
21Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti æe se radovati otac luda.
22Srce veselo pomaže kao lijek, a duh žalostan suši kosti.
23Bezbožnik prima poklon iz njedara da prevrati putove pravdi.
24Razumnomu je na licu mudrost, a oèi bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
25Žalost je ocu svojemu sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
26Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
27Usteže rijeèi svoje èovjek koji zna, i tiha je duha èovjek razuman.
28I bezuman kad muèi, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.
Poslovice 17
Poslovice 17:14-28