1Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje?
2Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira.
3Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
4U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.
5Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.
6A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.
Psalmi 22
Psalmi 22:1-6