Luki 1:8-42

⁸Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,

⁹ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.

¹⁰Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.

¹¹A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.

¹²Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.

¹³No anđeo mu reče: “Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.

¹⁴Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.

¹⁵Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.

¹⁶Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.

¹⁷Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan.”

¹⁸Nato Zaharija reče anđelu: “Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi.”

¹⁹Anđeo mu odgovori: “Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.

²⁰I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude.”

²¹Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.

²²Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.

²³Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.

²⁴Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:

²⁵“Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima.”

²⁶U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret

²⁷k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.

²⁸Anđeo uđe k njoj i reče: “Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!”

²⁹Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.

³⁰No anđeo joj reče: “Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.

³¹Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.

³²On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,

³³i kraljevat će nad domom Jakovljevim uvijeke i njegovu kraljevstvu neće biti kraja.”

³⁴Nato će Marija anđelu: “Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?”

³⁵Anđeo joj odgovori: “Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.

³⁶A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.

³⁷Ta Bogu ništa nije nemoguće!”

³⁸Nato Marija reče: “Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi!” I anđeo otiđe od nje.

³⁹Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.

⁴⁰Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.

⁴¹Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga

⁴²i povika iz svega glasa: “Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!