4U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.
5Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.
6A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.
7Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,
8I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.
9Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.
10Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.
11Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.
12Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;
13Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.
14Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.
15Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.
16Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
17Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.
Psalmi 22
Psalmi 22:4-17