1Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje?
2Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira.
3Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
4U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.
5Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.
6A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.
7Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,
8I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.
9Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.
10Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.
Psalmi 22
Psalmi 22:1-10