Luki 20:5-27

⁵A oni pomišljahu u sebi govoreæi: ako reèemo s neba, reæi æe: zašto mu dakle ne vjerovaste?

⁶Ako li reèemo: od ljudi, sav æe nas narod pobiti kamenjem; jer svi vjerovahu da Jovan bješe prorok.

⁷I odgovoriše: ne znamo otkuda.

⁸A Isus im reèe: ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.

⁹A narodu poèe kazivati prièu ovu: jedan èovjek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.

¹⁰I u vrijeme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskoga; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše prazna.

¹¹I posla opet drugoga slugu; a oni i onoga izbiše i osramotivši poslaše prazna.

¹²I posla opet treæega; a oni i onoga raniše, i istjeraše.

¹³Onda reèe gospodar od vinograda: šta æu èiniti? Da pošljem sina svojega ljubaznoga: eda se kako zastide kad vide njega.

¹⁴A vinogradari vidjevši njega mišljahu u sebi govoreæi: ovo je našljednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.

¹⁵I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta æe dakle uèiniti njima gospodar od vinograda?

¹⁶Doæi æe i pogubiæe ove vinogradare, i daæe vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: ne dao Bog!

¹⁷A on pogledavši na njih reèe: šta znaèi dakle ono u pismu: kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?

¹⁸Svaki koji padne na taj kamen razbiæe se; a na koga on padne satræe ga.

¹⁹I gledahu glavari sveštenièki i književnici u onaj èas da dignu ruke na nj; ali se pobojaše naroda, jer razumješe da njima ovu prièu kaza.

²⁰I pažahu na njega, i poslaše vrebaèe, koji se graðahu kao da su pobožni: ne bi li ga uhvatili u rijeèi da ga predadu poglavarima i vlasti sudijnoj.

²¹I upitaše ga govoreæi: uèitelju! znamo da pravo govoriš i uèiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista uèiš putu Božijemu:

²²Treba li nam æesaru davati haraè, ili ne?

²³A on razumjevši njihovo lukavstvo reèe im: šta me kušate?

²⁴Pokažite mi dinar; èij je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajuæi rekoše: æesarev.

²⁵A on im reèe: podajte dakle što je æesarevo æesaru, a što je Božije Bogu.

²⁶I ne mogoše rijeèi njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru njegovu, i umukoše.

²⁷A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenija, i pitahu ga