1Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što počivaš u sjeni Svemogućega,
2reci Jahvi: “Zaklone moj! Utvrdo moja! Bože moj u koga se uzdam!”
3Jer on će te osloboditi od zamke ptičarske, od kuge pogubne.
4Svojim će te krilima zaštititi i pod njegova ćeš se krila skloniti: Vjernost je njegova štit i obrana!
5Nećeš se bojati strašila noćnoga ni strelice što leti danju,
6ni kuge što se šulja kroz tmine, ni pošasti što hara o podne.
7Pa nek' padaju tisuće kraj tebe, deseci tisuća s desne tvoje, tebi se neće primaći!
8Tek što okom pogledaš, već ćeš vidjeti plaću grešnika.
9Jer Jahve je zaklon tvoj, Višnjega odabra sebi za okrilje.
10Neće te snaći nesreća, nevolja se neće prikučiti šatoru tvojemu.
11Jer anđelima svojim zapovjedi da te čuvaju na svim putima tvojim.
12Na rukama će te nositi da se ne spotakneš o kamen.
13Nogom ćeš gaziti lava i ljuticu, zgazit ćeš lavića i zmiju.
14Izbavit ću ga jer me ljubi, zakrilit ga jer poznaje ime moje.
15Zazvat će me, a ja ću ga uslišiti, s njim ću biti u nevolji, spasit ću ga i proslaviti.
16Nasitit ću ga danima mnogim, pokazat' mu spasenje svoje.”
