Psalmi 69:3-14

³Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.

⁴Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.

⁵Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.

⁶Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!

⁷Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.

⁸Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.

⁹Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.

¹⁰Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;

¹¹Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.

¹²O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.

¹³A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.

¹⁴Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;