Psalmi 39:2-13

²Bijah nijem i glasa ne pustih; muèah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,

³Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgorje se oganj; progovorih jezikom svojim:

⁴Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle æe trajati dani moji? da znam kako sam ništa.

⁵Evo s pedi dao si mi dane, i vijek je moj kao ništa pred tobom. Baš je ništa svaki èovjek živ.

⁶Baš hodi èovjek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome æe dopasti.

⁷Pa šta da èekam, Gospode? Nad je moj u tebi.

⁸Iz svega bezakonja mojega izbavi me, ne daj me bezumnome na potsmijeh.

⁹Nijem sam, neæu otvoriti usta svojijeh; jer si me ti udario.

¹⁰Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka tvoja ubi me.

¹¹Ako æeš karati èovjeka za prijestupe, rastoèiæe se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki èovjek.

¹²Slušaj molitvu moju, Gospode, i èuj jauk moj. Gledajuæi suze moje nemoj muèati. Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji.

¹³Nemoj me više gnjevno gledati, pa æu odahnuti prije nego otidem i više me ne bude.