16S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima.
17Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.
18Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te:
19Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što.
20Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše.
22Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene.
23Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
25Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga.