Psalmi 59:4-17

⁴Jer evo: dušu moju vrebaju, na me ustadoše silnici. Nema na meni krivnje, o Jahve, ni grijeha:

⁵bez moje krivnje na me nasrću. Probudi se! Dođi mi u pomoć i pogledaj,

⁶Jahve, Bože nad Vojskama, Bože Izraelov! Preni se, kazni sve pogane, podlacima nemoj se smilovati!

⁷Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.

⁸Gle, kako bljuju ustima; kletve su im na usnama i govore: “Tko nas čuje?”

⁹No, ti im se smiješ, o Jahve, i rugaš se poganima svima.

¹⁰Jakosti moja, gledat ću na te, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.

¹¹Bog neka mi pohiti u susret, nek' me razveseli nad dušmanima mojim!

¹²Pobij ih, Bože, da mi narod ne zavode, zbuni i obori ih jakošću svojom, štite naš, Gospodine.

¹³Grijeh je svaka riječ usta njihovih: nek se uhvate u svoju oholost, u kletve i laži što ih govore!

¹⁴Istrijebi ih u gnjevu, istrijebi da nestanu, nek' se zna da Bog vlada u Jakovu i do nakraj zemlje!

¹⁵Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.

¹⁶Nek' lutaju okolo tražeći hranu; i kad se nasite, neka zavijaju.

¹⁷A ja ću opjevati silu tvoju i klicat ću jutrom milosrđu tvome, jer mi ti postade utočište i sklonište u dan nevolje.