11Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.
12Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;
13Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.
14Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.
15Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.
16Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
17Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.
18Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.
19Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.