Psalmi 69:3-30

³Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.

⁴Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.

⁵Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.

⁶Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!

⁷Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.

⁸Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.

⁹Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.

¹⁰Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;

¹¹Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.

¹²O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.

¹³A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.

¹⁴Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;

¹⁵Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.

¹⁶Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.

¹⁷Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.

¹⁸Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.

¹⁹Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.

²⁰Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.

²¹Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.

²²Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.

²³Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.

²⁴Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!

²⁵Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.

²⁶Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.

²⁷Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.

²⁸Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.

²⁹A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.

³⁰Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali.