3obazri se na me i usliši me! Mučim se u svojoj tjeskobi,
4zbuni me vika dušmanska i tlačenje grešničko. Navališe na me nesrećom, bijesno me progone.
5Srce mi je ustreptalo i strah me samrtni spopade.
6Užas me i trepet hvata, groza me obuze.
7Zavapih: “O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem!
8Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio;
9brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora.”
10Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu;
11danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu.
12Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze.
13Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio.
14Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik
15s kojim sam slatko drugovao i složno hodismo u Domu Božjemu.
16Smrt neka ih zaskoči, živi nek' siđu u Podzemlje jer im je pakost u stanu i srcu.
17A ja ću Boga prizvati, i Jahve će me spasiti.
18Večerom, jutrom i o podne tužan ću jecati, i on će čuti vapaj moj.