17Veèerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i èuæe glas moj;
18Uèiniæe, te æe duša moja biti mirna od onijeh koji napadaju na me, jer ih mnogo imam.
19Da usliši, i ukroti ih Bog, koji živi od vijeka; jer se ne mijenjaju i ne boje se Boga.
20Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru, i raskidaju svoju družbu.
21Usta su im meka kao maslo, a na srcu im je rat. Rijeèi su im blaže od ulja, ali su goli maèevi.