107Poništen sam veoma, Gospode, oživi me po rijeèi svojoj.
108Neka ti bude ugodna, Gospode, dobrovoljna žrtva usta mojih, i sudovima svojim nauèi me.
109Duša je moja u ruci mojoj neprestano u nevolji; ali zakona tvojega ne zaboravljam.
110Bezbožnici su mi metnuli zamku; ali od zapovijesti tvojih ne zastranih.
111Prisvojih otkrivenja tvoja zavavijek; jer su radost srcu mojemu.
112Privolio sam srce svoje da tvori naredbe tvoje navijek, do kraja.
113Koji prestupaju zakon, ja na njih mrzim, a zakon tvoj ljubim.
114Ti si zaklon moj i štit moj; rijeè tvoju èekam.
115Idite od mene, bezakonici! I èuvaæu zapovijesti Boga svojega.
116Ukrijepi me po rijeèi svojoj i biæu živ, i nemoj me osramotiti u nadanju mom.
117Utvrdi me, i spašæu se, i razmišljaæu o naredbama tvojim bez prestanka.
118Obaraš sve koji otstupaju od naredaba tvojih; jer su pomisli njihove laž.
119Kao gar bacaš sve bezbožnike na zemlji; toga radi omilješe mi otkrivenja tvoja.
120Drkæe od straha tvojega tijelo moje, i sudova tvojih bojim se.
121Èinim sud i pravdu, ne daj me onima koji me gone.
122Odbrani slugu svojega na dobro njegovo, da mi ne èine sile oholi.
123Oèi moje èeznu za spasenjem tvojim i za rijeèju pravde tvoje.
124Uèini sluzi svojemu po milosti svojoj, i naredbama svojim nauèi me.
Psalmi 119
Psalmi 119:107-124