Pesma nad pesmama 2:8-17

⁸Glas dragoga mojega; evo ga, ide skaèuæi preko gora, poskakujuæi preko humova.

⁹Dragi je moj kao srna ili kao jelenèe; evo ga, stoji iza našega zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

¹⁰Progovori dragi moj i reèe mi: ustani, draga moja, ljepotice moja, i hodi.

¹¹Jer gle, zima proðe, minuše daždi, otidoše.

¹²Cvijeæe se vidi po zemlji, doðe vrijeme pjevanju, i glas grlièin èuje se u našoj zemlji.

¹³Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, ljepotice moja, i hodi.

¹⁴Golubice moja u rasjelinama kamenijem, u zaklonu vrletnom! daj da vidim lice tvoje, daj da èujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.

¹⁵Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.

¹⁶Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase meðu ljiljanima.

¹⁷Dok zahladi dan i sjenke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenèe po gorama razdijeljenijem.