5Zavapih: “Jahve, smiluj mi se, iscijeli mi dušu jer tebi sagriješih!”
6Neprijatelji zlo govore o meni: “Kad će umrijeti i kad će mu nestati imena?”
7I dođe li tko da me posjeti, himbeno govori, u srcu pakosti skuplja i vani opada.
8Mrzitelji moji svi složno šapuću o meni; zlo mi dosuđuju:
9“Pogubna se pošast na nj oborila.” Ili: “Tko jednom leže, više ne ustaje.”
10Pa i prijatelj moj u koga se uzdah, koji blagovaše kruh moj, petu na me podiže.
11A ti, Jahve, smiluj se meni i podigni me da im mogu uzvratiti.
12Po tome ću znati da sam mio tebi: što se dušmanin moj neće veseliti nada mnom.