6Stoga je oholost ogrlica vratu njihovu, a nasilje haljina koja ih pokriva.
7Iz pretila srca izlazi opakost njihova, srca im se prelijevaju ispraznim tlapnjama.
8Podsmjehuju se i zlobno govore, nasiljem prijete odozgo.
9Ustima na nebo nasrću, a jezik se njihov obara na zemlju.
10Zato moj narod za njima leti i srče obilne vode
11pa veli: “Kako da dozna Bog? Spoznaje li Svevišnji?”
12Eto, takvi su grešnici: uvijek spokojni, bogatstvo zgrću.
13Jesam li, dakle, samo ja uzalud čuvao srce čisto i u nedužnosti prao ruke
14kad sam primao udarce svaki dan i kaznu jutro za jutrom?
15Da sam kazao: “Govorit ću kao i oni”, izdao bih rod sinova tvojih.
16Promišljah tada da bih spoznao: al' mi se učini mučno u očima mojim
17sve dok ne nađoh ulaz u Božje svetinje pa prozreh kakav im je svršetak.
18Zaista, na klizavu stazu ti ih postavljaš, u propast ih obaraš.
19Kako učas propadoše, nestaše, užas ih izjede!
20Kao što čovjek prezire san kad se probudi, tako ćeš, Gospode, prezreti lik im kada ustaneš.
21Kad mi duša bijaše ojađena, a bubrezi probodeni,
22bezumnik bijah bez razbora, k'o živinče pred tobom.
23Al' ću odsad uvijek biti s tobom, jer ti prihvati desnicu moju:
Psalmi 73
Psalmi 73:6-23