18Sve nas to snađe iako te nismo zaboravili niti povrijedili Saveza tvoga,
19niti nam se srce odmetnulo od tebe, niti nam je noga s tvoje skrenula staze,
20kad si nas smrvio u boravištu šakalskom i smrtnim nas zavio mrakom.
21Da smo i zaboravili ime Boga našega, da smo ruke k tuđem bogu podigli:
22zar Bog toga ne bi saznao? TÓa on poznaje tajne srdaca!
23Ali zbog tebe ubijaju nas dan za danom, i mi smo im k'o ovce za klanje.
24Preni se! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas dovijeka!
25Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?
26Jer duša nam se u prah raspala, trbuh nam se uza zemlju prilijepio.