1A ovo su zakoni koje æeš im postaviti:
2Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa.
3Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim.
4Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kæeri, žena s djecom svojom neka bude gospodaru njegovu, a on neka otide sam.
5Ako li rob reèe tvrdo: ljubim gospodara svojega, ženu svoju i djecu svoju, neæu da idem da budem slobodan,
6Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i ondje neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje dovijeka.
7Ako ko proda kæer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze.
8Ako ne bude po volji gospodaru svojemu, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tuð narod uèinivši joj nevjeru.
9Ako li je zaruèi sinu svojemu, da joj uèini po pravu koje imaju kæeri.
10Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odijela ni zajednice.
11Ako joj ovo troje ne uèini, onda nek otide bez otkupa.
12Ko udari èovjeka, te umre, da se pogubi.
13Ako li ne bude htio, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediæu ti mjesto kuda može uteæi.
14Ako bi ko nahvalice ustao na bližnjega svojega da ga ubije iz prijevare, odvuci ga i od oltara mojega da se pogubi.
15Ko udari oca svojega ili mater svoju, da se pogubi.
16Ko ukrade èovjeka i proda ili se naðe u njegovijem rukama, da se pogubi.
17Ko opsuje oca svojega ili mater svoju, da se pogubi.
18Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugoga kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,
19Ako se pridigne i izaðe o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati.
20Ko udari roba svojega ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv;
21Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac.
22Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izaðe iz nje dijete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reèe, a da plati preko sudija;
23Ako li se dogodi smrt, tada æeš uzeti život za život,
24Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,
25Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.
26Ako ko udari po oku roba svojega ili robinju svoju, te mu pokvari oko, da ga otpusti slobodna za oko njegovo.
27I ako izbije zub robu svojemu ili robinji svojoj, da ga pusti slobodna za zub njegov.
28Ako vo ubode èovjeka ili ženu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega, a gospodar od vola da nije kriv.
29Ali ako je vo prije bio bodaè i gospodar njegov znao za to pa ga nije èuvao, te ubije èovjeka ili ženu, vo da se zaspe kamenjem, i gospodar njegov da se pogubi.
30Ako mu se odredi da se otkupi, neka da otkup za život svoj, koliko mu se odredi.
31Ako ubode sina ili kæer, da mu bude po istom zakonu.
32Ako li roba ubode vo ili robinju, da da gospodaru njihovu trideset sikala srebra i vo da se zaspe kamenjem.
33Ako ko otkrije jamu ili iskopa jamu a ne pokrije, pa upadne vo ili magarac,
34Da naknadi gospodar od jame i plati novcem gospodaru njihovu, a što je uginulo da je njegovo.
35Ako vo jednoga ubode vola drugome, te pogine, onda da prodadu vola živoga i novce da podijele, tako i ubijenoga vola da podijele.
36Ako li se znalo da je vo prije bio bodaè pa ga nije èuvao gospodar njegov, da da vola za vola, a ubijeni neka bude njemu.
