Psalmi 22:5-24

⁵U tebe se očevi naši uzdaše, uzdaše se, i ti ih izbavi;

⁶k tebi su vikali i spasavali se, u tebe se uzdali, i postidjeli se nisu.

⁷A ja, crv sam, a ne čovjek, ruglo ljudi i naroda prezir.

⁸Koji me vode, podruguju se meni, razvlače usne, mašu glavom:

⁹“U Jahvu se on uzda, neka ga sad izbavi, neka ga spasi ako mu omilje!”

¹⁰Iz krila majčina ti si me izveo, mir mi dao na grudima majke.

¹¹Tebi sam predan iz materine utrobe, od krila majčina ti si Bog moj.

¹²Ne udaljuj se od mene, blizu je nevolja, a nikog nema da mi pomogne.

¹³Opkoliše me junci mnogobrojni, bašanski bikovi okružiše mene.

¹⁴Ždrijela svoja razvaljuju na me k'o lav koji plijen kida i riče.

¹⁵Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.

¹⁶Grlo je moje kao crijep suho, i moj se jezik uz nepce slijepi: u prah smrtni bacio si mene.

¹⁷Opkolio me čopor pasa, rulje me zločinačke okružile. Probodoše mi ruke i noge,

¹⁸sve kosti svoje prebrojiti mogu, a oni me gledaju i zure na me.

¹⁹Haljine moje dijele među sobom i kocku bacaju za odjeću moju.

²⁰Ali ti, o Jahve, daleko mi ne budi; snago moja, pohiti mi u pomoć!

²¹Dušu moju istrgni maču, iz šapa pasjih život moj.

²²Spasi me iz ralja lavljih i jadnu mi dušu od rogova bivoljih!

²³A sada, braći ću svojoj naviještat' ime tvoje, hvalit ću te usred zbora.

²⁴“Koji se bojite Jahve, hvalite njega! Svi od roda Jakovljeva, slavite njega! Svi potomci Izraelovi, njega se bojte!