Psalmi 38:2-22

²Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.

³Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:

⁴na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.

⁵Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.

⁶Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.

⁷Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.

⁸Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.

⁹Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.

¹⁰O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.

¹¹Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.

¹²Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.

¹³Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.

¹⁴A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.

¹⁵Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.

¹⁶Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!

¹⁷Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!”

¹⁸Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.

¹⁹Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.

²⁰A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.

²¹Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.

²²O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!