Pesma nad pesmama 2:7-12

⁷Zaklinjem vas, kæeri Jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

⁸Glas dragoga mojega; evo ga, ide skaèuæi preko gora, poskakujuæi preko humova.

⁹Dragi je moj kao srna ili kao jelenèe; evo ga, stoji iza našega zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

¹⁰Progovori dragi moj i reèe mi: ustani, draga moja, ljepotice moja, i hodi.

¹¹Jer gle, zima proðe, minuše daždi, otidoše.

¹²Cvijeæe se vidi po zemlji, doðe vrijeme pjevanju, i glas grlièin èuje se u našoj zemlji.