16Jer na zlo trče svojim nogama i hite prolijevati krv.
17Jer uzalud je razapinjati mrežu pred očima svima pticama.
18A oni vrebaju vlastitu krv, postavljaju zasjedu svojemu životu.
19Takva je sudba svih lakomih na ružan dobitak: on ih života stane.
20Mudrost glasno uzvikuje na ulici, na trgovima diže svoj glas;
21propovijeda po bučnim uglovima, na otvorenim gradskim vratima govori svoje riječi:
22“Dokle ćete, vi glupi, ljubiti glupost i dokle će podsmjevačima biti milo podsmijevanje, i dokle će bezumnici mrziti znanje?
23Poslušajte moju opomenu! Gle, svoj duh pred vas izlijevam, hoću vas poučiti svojim riječima.
24Koliko sam vas zvala, a vi ste odbijali; pružala sam ruku, ali je nitko ne opazi.
25Nego ste odbacili svaki moj savjet i niste poslušali moje opomene;
26zato ću se i ja smijati vašoj propasti, rugat ću se kad vas obuzme tjeskoba:
27kad navali na vas strah kao nevrijeme i zgrabi vas propast kao vihor, kad navali na vas nevolja i muka.
28Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati; tražit će me, ali me neće naći.
29Jer su mrzili spoznaju i nisu izabrali Gospodnjeg straha
30niti su poslušali moj savjet, nego su prezreli svaku moju opomenu.
31Zato će jesti plod svojeg vladanja i nasititi se vlastitih savjeta.
32Jer glupe će ubiti njihovo odbijanje, a nemar će upropastiti bezumne.
33A tko sluša mene, bezbrižan ostaje i spokojno živi bez straha od zla.”