20kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.
21A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.
22A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,
23ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.
24Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.”
25A on će im: “O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!
26Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?”
27Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.
28Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.
29No oni navaljivahu: “Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!” I uniđe da ostane s njima.
30Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.
31Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.
32Tada rekoše jedan drugome: “Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?”
33U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.
34Oni im rekoše: “Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!”
35Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.
36Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: “Mir vama!”
37Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.
38Reče im Isus: “Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?
39Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam.”
40Rekavši to, pokaza im ruke i noge.
41I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: “Imate li ovdje što za jelo?”
42Oni mu pruže komad pečene ribe.
Luki 24
Luki 24:20-42