2 Ta, on je grad moj i spasenje moje, utoèište moje, neæu posrnuti nimalo.
3 Dokle æete napadati na èovjeka? Svi hoæete da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu isprovaljivanu.
4 Baš naumiše da ga svrgnu s visine, omilje im laž, ustima blagosiljaju a u srcu kunu.
5 Da, u Bogu se smiri, dušo moja; jer je u njemu nad moj.
