1 Ne vièe li mudrost? i razum ne pušta li glas svoj?
2 Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,
3 Kod vrata, na ulasku u grad, gdje se otvoraju vrata, vièe:
4 Vas vièem, o ljudi, i glas svoj obraæam k sinovima ljudskim.
5 Nauèite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se.
6 Slušajte, jer æu govoriti velike stvari, i usne moje otvorajuæi se kazivaæe što je pravo.
7 Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost.
8 Prave su sve rijeèi usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopaèeno.
