Pjesma 2:10-17

¹⁰Dragi moj podiže glas i govori mi: “Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,

¹¹jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.

¹²Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.

¹³Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.

¹⁴Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno.”

¹⁵Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.

¹⁶Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.

¹⁷Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.