1Kao snijeg ljeti ili kiša o žetvi, tako pristaju počasti bezumnomu.
2Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti, tako se i bezrazložna kletva ne ispunja.
3Bič konju, uzda magarcu, a šiba leđima bezumnika.
4Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti, da mu i sam ne postaneš jednak.
5Odgovori bezumniku po ludosti njegovoj, da se ne bi učinio sam sebi mudar.
6Odsijeca noge sebi i gorčinu pije tko po bezumnom poruke šalje.
7Klecava bedra u hromoga - mudra je izreka u ustima bezumničkim.
8Kamen za praćku vezuje tko bezumnom iskazuje čast.
9Trnovita grana u ruci pijanice: mudra izreka u ustima bezumnika.
10Strijelac koji ranjava sve prolaznike: takav je onaj tko unajmljuje bezumnika.
11Bezumnik se vraća svojoj ludosti kao što se pas vraća na svoju bljuvotinu.
12Vidiš li čovjeka koji se sam sebi mudrim čini? Znaj, i od bezumnika ima više nade nego od njega!
13Lijenčina veli: “Zvijer je na putu, i lav je na ulicama.”
14Kao što se vrata okreću na stožerima svojim, tako i lijenčina na postelji svojoj.
15Lijenčina umače ruku u zdjelu, ali je ne može prinijeti ustima.
16Lijenčina se čini sebi mudrijim od sedmorice koji umno odgovaraju.
17Psa za uši hvata tko se, u prolazu, umiješa u raspru koja ga se ne tiče.
18Kao bjesomučnik koji baca zublje, strelice i sije smrt,
19takav je čovjek koji vara bližnjega svoga i veli: “Samo se našalih.”
20Kad nestane drva, oganj se gasi, i kad više nema klevetnika, prestaje svađa.
21Ugljen je za žeravnicu i drvo za oganj, a svadljivac da raspaljuje svađu.