Luki 19:7-42

⁷A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: “Čovjeku se grešniku svratio!”

⁸A Zakej usta i reče Gospodinu: “Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko.”

⁹Reče mu na to Isus: “Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov!

¹⁰Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!”

¹¹Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje.

¹²Reče dakle: “Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.

¹³Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.'

¹⁴A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.'”

¹⁵“Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili.”

¹⁶“Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.'

¹⁷Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'

¹⁸Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.'

¹⁹I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'”

²⁰“Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu.

²¹Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'”

²²“Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao?

²³Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.'

²⁴Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.'

²⁵Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!'

²⁶Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima.

²⁷A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'”

²⁸Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem.

²⁹Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika

³⁰govoreći: “Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite.

³¹Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'”

³²Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao.

³³I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: “Što driješite magare?”

³⁴Oni odgovore: “Gospodinu treba.”

³⁵I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa.

³⁶I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.

³⁷A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:

³⁸“Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!”

³⁹Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: “Učitelju, prekori svoje učenike.”

⁴⁰On odgovori: “Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!”

⁴¹Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim

⁴²govoreći: “O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir!