11 Jer znadijaše izdajnika svojega, zato reèe: nijeste svi èisti.
12 A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reèe im: znate li što ja uèinih vama?
13 Vi zovete mene uèiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.
14 Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i uèitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge.
15 Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako èinite kao što ja vama uèinih.
16 Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veæi od gospodara svojega, niti je poslanik veæi od onoga koji ga je poslao.
17 Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.
18 Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izbrah; nego da se zbude pismo: koji sa mnom hljeb jede podiže petu svoju na me.
19 Sad vam kažem prije nego se zbude, da, kad se zbude, vjerujete da sam ja.
20 Zaista, zaista vam kažem: koji prima onoga koga pošljem mene prima; a ko prima mene prima onoga koji me posla.
21 Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvjedoèi i reèe: zaista, zaista vam kažem: jedan izmeðu vas izdaæe me.
22 Onda se uèenici zgledahu meðu sobom, i èuðahu se za koga govori.
23 A jedan od uèenika njegovijeh, kojega Isus ljubljaše, sjeðaše za trpezom na krilu Isusovu.
24 Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.
25 A on leže na prsi Isusove i reèe mu: Gospode! ko je to?
26 Isus odgovori: onaj je kome ja umoèivši zalogaj dam. I umoèivši zalogaj dade Judi Simonovu Iskariotskome.
27 I po zalogaju tada uðe u njega sotona. Onda mu reèe Isus: šta èiniš èini brže.
28 A ovo ne razumje niko od onijeh što sjeðahu za trpezom zašto mu reèe.
29 A neki mišljahu, buduæi da u Jude bješe kesa, da mu Isus reèe: kupi što treba za praznik; ili da da što siromašnima.
