Dela apostolska 5:7-24

⁷A kad proðe oko tri sahata, uðe i žena njegova ne znajuæi šta je bilo.

⁸A Petar joj odgovori: kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona reèe: da, za toliko.

⁹A Petar joj reèe: zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjega? Gle, noge onijeh koji tvoga muža zakopaše pred vratima su, i iznijeæe te.

¹⁰I odmah padnu pred nogama njegovijem i izdahnu. A momci ušavši naðoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njezina.

¹¹I uðe veliki strah u svu crkvu i u sve koji èuše ovo.

¹²A rukama apostolskima uèiniše se mnogi znaci i èudesa meðu ljudima; i bijahu svi jednodušno u trijemu Solomunovu.

¹³A od ostalijeh niko ne smijaše pristupiti k njima; nego ih hvaljaše narod.

¹⁴A sve više pristajahu oni koji vjerovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,

¹⁵Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad proðe Petar barem sjenka njegova osjenila koga od njih.

¹⁶A dolažahu mnogi i iz okolnijeh gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje muèahu neèisti duhovi; i svi ozdravljahu.

¹⁷Ali ustade poglavar sveštenièki i svi koji bijahu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,

¹⁸I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.

¹⁹A anðeo Gospodnji otvori noæu vrata tamnièka, i izvedavši ih reèe:

²⁰Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve rijeèi ovoga života.

²¹A kad oni èuše, uðoše ujutru u crkvu, i uèahu. A kad doðe poglavar sveštenièki i koji bijahu s njim, sazvaše sabor i sve starješine od sinova Izrailjevijeh, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.

²²A kad sluge otidoše, ne naðoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im

²³Govoreæi: tamnicu naðosmo zakljuèanu sa svakom tvrðom i èuvare gdje stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednoga ne naðosmo.

²⁴A kad èuše ove rijeèi poglavar sveštenièki i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenièki, ne mogahu im se naèuditi šta bi to sad bilo.