1Kad su povečerali, uvedoše Tobiju k Sari.
2On se, ulazeći k njoj, sjeti Rafaelovih riječi: uze tamjanova pepela, metnu na nj riblje srce i jetru i okadi.
3Tek što demon oćutje vonj, pobježe u Gornji Egipat, a anđeo ga ondje okova.
4Kako su se zatvorili u sobu, Tobija ustade s postelje i reče: “Ustaj, sestro, molimo se da nam se Bog smiluje.”
5Onda se Tobija poče moliti: “Blagoslovljen da si, Bože naših otaca, blagoslovljeno sveto i slavno ime tvoje u sve vijeke! Blagoslivljala te nebesa i sva tvoja stvorenja u sve vijeke!
6Ti si stvorio Adama i dao mu pomoćnicu Evu: od njih je proizašao ljudski rod. Ti si rekao: 'Nije dobro da čovjek bude sam; načinimo mu pomoćnicu sličnu njemu.'
7Gospode, ne uzimam zbog pohote ovu svoju sestru nego po istini. Smiluj mi se i učini da s njom doživim starost.”
8I zajedno rekoše: “Amen, amen.”
9I zaspaše oboje te noći.
10A Raguel usta i pođe da iskopa raku misleći: “Ako i on umre.”
11Raguel se vrati u svoju kuću
12i kaza Edni, ženi svojoj: “Pošalji jednu od sluškinja da vidi je li živ. Ako je umro, pokopajmo ga odmah da nitko ne sazna.”
13Sluškinja otvori vrata, uđe i nađe kako oboje spavaju.
14Izađe i javi im: “Dobro je, živ je.”
15Nato Raguel zahvali Bogu: “Blagoslovljen da si, Bože, svakim blagoslovom čistim i svetim. Blagoslivljali te sveti tvoji i sva tvoja stvorenja! Svi anđeli i svi izabranici tvoji blagoslivljali te u sve vijeke!
16Blagoslovljen jer si me razveselio i jer se nije dogodilo čega se bojah, nego si nam iskazao svoje bogato milosrđe.
17Blagoslovljen jer si se smilovao ovoj djeci što su jedina. Izlij na njih svoje milosrđe, Gospode, podari im da zavše život u zdravlju, sa srećom i milosrđem.”
18A zatim zapovjedi kućnoj čeljadi da zatrpaju raku.
19Tada priredi gozbu koja je trajala četrnaest dana.
20Prije nego što su izminuli svadbeni dani, Raguel uze zaklinjati Tobiju: “Ne idi na put dok se ne navrši četrnaest svadbenih dana,
21a onda primi polovicu imutka i vrati se živ i zdrav svome ocu. Drugi ćeš dio dobiti poslije moje i ženine mi smrti.”
