9 Koji je stvorio uho, zar ne èuje? i koji je oko naèinio, zar ne vidi?
10 Zar neæe oblièiti koji narode urazumljuje, koji uèi èovjeka da zna?
11 Gospod zna misli ljudima kako su ništave.
12 Blago èovjeku koga ti, Gospode, urazumljuješ, i zakonom svojim uèiš;
13 Da bi mu dao mir u zle dane, dok se iskopa jama bezbožniku.
14 Jer neæe odbaciti Gospod naroda svojega, i dostojanja svojega neæe ostaviti.
15 Jer æe se sud vratiti na pravdu, i njega æe naæi svi prava srca.
16 Ko æe ustati za mene suprot zlima? ko æe stati za mene suprot onima koji èine bezakonje?
17 Kad mi Gospod ne bi bio pomoænik, brzo bi se duša moja preselila onamo gdje se muèi.
18 Kad reèem: drkæe mi noga, milost tvoja, Gospode, prihvata me.
19 Kad se umnože brige u srcu mom, utjehe tvoje razgovaraju dušu moju.
20 Eda li æe blizu tebe stati prijesto krvnièki, i onaj koji namišlja nasilje nasuprot zakonu?
21 Spremaju se na dušu pravednikovu, i krv pravu okrivljuju.
22 Ali je Gospod moje pristanište, i Bog je moj tvrdo utoèište moje.
