7 Èudo sam mnogima, a ti si utoèište moje jako.
8 Usta su moja puna hvale tvoje, slave tvoje svaki dan.
9 Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.
10 Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se,
11 Govoreæi: Bog ga je ostavio, potjerajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti.
12 Bože! Ne budi daleko od mene; Bože moj! pohitaj mi u pomoæ.
13 Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla!
14 A ja æu se svagda uzdati, i ponavljaæu hvale tebi.
15 Usta æe moja kazivati pravdu tvoju, svaki dan dobroèinstva tvoja, jer im ne znam broja.
