9 Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
10 Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11 Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.
12 O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.
13 A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.
14 Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15 Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.
16 Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17 Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18 Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
20 Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.
21 Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.
22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
25 Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
27 Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.
28 Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.
