19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
20 Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.
21 Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.
22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
25 Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
27 Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.
28 Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.
