11 Usred njega je pogibao, s ulice njegove ne odlazi prijevara i lukavstvo.
12 Jer ne ruži me neprijatelj moj, to bih podnio; ne ustaje na me javni nenavidnik, od njega bih se sakrio.
13 Nego ti koji si mi bio to što ja sam, drug moj i znanac moj.
14 S kojim mi bješe radost dijeliti tajnu, i u dom Božji hodih kroz sabor narodni.
15 Neka ih ugrabi smrt, neka živi siðu u pakao, jer je zloèinstvo u stanu njihovu i u njima.
16 Ja Boga prizivljem, i Gospod æe me spasti.
17 Veèerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i èuæe glas moj;
18 Uèiniæe, te æe duša moja biti mirna od onijeh koji napadaju na me, jer ih mnogo imam.
19 Da usliši, i ukroti ih Bog, koji živi od vijeka; jer se ne mijenjaju i ne boje se Boga.
20 Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru, i raskidaju svoju družbu.
