4 Jer bezakonja moja izaðoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.
5 Usmrdješe se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mojega.
6 Zgrèio sam se i pogurio veoma, vas dan idem sjetan;
7 Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdrava mjesta na tijelu mojem.
8 Iznemogoh i veoma oslabih, rièem od trzanja srca svojega.
9 Gospode! pred tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od tebe sakriveno.
10 Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid oèiju mojijeh, ni njega mi nema.
11 Drugovi moji i prijatelji moji videæi rane moje otstupiše, daleko stoje bližnji moji.
12 Koji traže dušu moju namještaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po vas dan misle o prijevari.
13 A ja kao gluh ne èujem i kao nijem koji ne otvora usta svojijeh.
14 Ja sam kao èovjek koji ne èuje ili nema u ustima svojim pravdanja.
15 Jer tebe, Gospode, èekam, ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!
16 Jer rekoh: da mi se ne svete, i da se ne razmeæu nada mnom, kad se spotakne noga moja.
17 Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.
18 Priznajem krivicu svoju, i tužim radi grijeha svojega.
19 Neprijatelji moji žive, jaki su, i sila ih ima što me nenavide na pravdi.
20 Koji mi vraæaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.
