16 Jer rekoh: da mi se ne svete, i da se ne razmeæu nada mnom, kad se spotakne noga moja.
17 Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.
18 Priznajem krivicu svoju, i tužim radi grijeha svojega.
19 Neprijatelji moji žive, jaki su, i sila ih ima što me nenavide na pravdi.
20 Koji mi vraæaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.
21 Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! nemoj se udaljiti od mene.
22 Pohitaj u pomoæ meni, Gospode, spasitelju moj!
