14 Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
15 A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju.
16 S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima.
17 Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.
18 Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te:
19 Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što.
20 Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21 Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše.
22 Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene.
23 Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24 Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
25 Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga.
26 Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeæu nada mnom.
27 Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: velik Gospod, koji želi mira sluzi svojemu!
