10 Sve æe kosti moje reæi: Gospode! ko je kao ti, koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosaðuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašæuje?
11 Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju.
12 Plaæaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.
13 Ja se u bolesti njihovoj oblaèih u vreæu, muèih postom dušu svoju, i molitva se moja vraæaše u prsima mojima.
14 Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
15 A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju.
16 S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima.
17 Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.
18 Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te:
19 Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što.
20 Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21 Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše.
22 Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene.
23 Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
