1 Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!
2 Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!
3 Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje.”
4 Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!
5 Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!
6 Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!
7 Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
8 Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!
9 A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.
10 Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?
11 Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.
12 Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.
13 U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.
14 Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
