Psalmi 35:1-14

¹Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!

²Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!

³Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje.”

⁴Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!

⁵Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!

⁶Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!

⁷Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.

⁸Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!

⁹A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.

¹⁰Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?

¹¹Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.

¹²Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.

¹³U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.

¹⁴Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.